Опис
Pulsatilla grandis Wender. (Ranunculaceae) – велика саса
Вишегодишња зељаста биљка, са густим сребрнастобелим штрчећим длакама и појединачним крупним цветовима. Приземних листова око 10, сакупљени при основи у розету; троструко до четвороструко перасто дељени, са (20)40–90 режњића. Цветови у пречнику 5, 5–8,5 цм, пехарастог облика; цветне дршке усправне или касније мало савијене. Листића цветног омотача 6, боје лаванде до лилаљубичасти, споља покривени прилеглим свиленастим длакама. Многобројни прашници упола краћи од листића цветног омотача. Плодови сакупљени на врху дршки, са 3,5–5 цм дугим, свиленасто длакавим стубићима, због чега се у народу називају и мачји бркови.
Као степски реликт се у Србији јавља само на осунчаним падинама Фрушке горе, на пашњацима, ливадама, поред жбуња и на пожариштима. Цвета у марту и априлу упоредо са листањем дрвећа. Строго је заштићена и у последњих 50 година је ишчезла са више од половине локалитета, због зарастања станишта и брања декоративних цветова.
Adonis vernalis L (Ranunculaceae) – гороцвет
Вишегодишња, зељаста биљка из породице љутића, висине 10–40 цм. У земљи образује добро развијен ризом из кога полазе усправне, голе стабљике које могу бити једноставне или гранате. Листови стабљике су седећи, голи или ретко длакави, 2–4 пута перасто дељени. Цветови су појединачни, крупни, 3–7 цм у пречнику са много жутих латица. Плодови су густо сабијени, са кукасто савијеним кљуном. Отровна је биљка. Некада се користила код болести кардиоваскуларног система, као кардиотоник и јак диуретик.
Као степски реликт, својим крупним и јарко жутим цветовима током пролећних месеци (априла и маја) краси суве ливаде и степе, ободе ксерофилних шума, али и неке светле листопадне шуме, као и ксерофилне камењаре. У Србији је распрострањење ове врсте везано за низијске и брдске пределе Војводине, источне и североисточне Србије. У прошлости је имала далеко шире распрострањење него што је то данас. У Србији је строго заштићена врста.
Paeonia tenuifolia L. (Paeoniaceae) – усколисни божур
Усколисни божур припада породици божура. Име рода (Paeonia) потиче од грчког бога лекарства, Пеона. Вишегодишња, зељаста биљка висине до 70 цм. У земљи има развијен кртоласт корен из кога избијају надземни изданци који су груписани у бокоре. Листови су зелени, голи, и подељени у јако уске линеарне листиће. Цветови су постављени терминално, појединачни, крупни и црвени. Прашници су многобојни и интезивно жуте боје. Плод је длакави мешак. Семена су крупна и обрасла белим арилусом. Цвета у пролећним месецима (април и мај). Отровна је биљка и оралном употребом може изазвати упалу слузокоже црева и желуца.
Ова врста божура у Србији је релативно ретка биљка, и може се наћи у Војводини (Банат) и источној Србији. Степски је реликт и расте у оквиру ливадо-степских заједница и пашњака, на сувим, топлим и песковитим местима, до 1300 м надморске висине. У Србији је строго заштићена врста.
Aquilegia nikolicii Niketić & Cikovac (Ranunculaceae) – Николићева кандилка
Вишегодишња зељаста биљка висине до 50(–80) цм. Листови двоструко троделни, лепљиво жлездасто или обострано фино длакави, ретко на лицу голи. Лисне дршке са многобројним штрчећим длакама. Цветови појединачни, крупни, са пет широких, равних и висећих тамнољубичастих спољних листића цветног омотача, дужине 40(–60) мм. Унутрашњи круг цветног омотача образују пет косо постављених листића преображених у левкасте нектарије које се у горњем делу шире у усправне и на врху савијене оструге 15–19 мм дужине. Плод је сушни мешак који пуца по унутрашњем шаву.
Као нова врста за науку описана је 2013. из кањона Дрине у подножју планине Таре у западној Србији. Ова реликтна и ендемична биљка може се наћи само још у неколико клисура у западној Србији и Црној Гори, где расте у пукотинама кречњачких стена на влажним и сеновитим местима. У Србији је строго заштићена. Од обичне гајене кандилке најлакше се разликује по упадљиво двобојним цветовима.
Стручна сарадња: др Марјан Никетић, музејски саветник и дописни члан САНУ, Природњачки музеј у Београду и др Урош Бузуровић, кустос и научни сарадник, Природњачки музеј у Београду
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
