Опис
Када је, 6. јуна 1937. године на левој обали Саве, на мочварном тлу тик уз новоизграђени мост краља Александра који је повезивао Београд и Земун, положен камен темељац за сајамски изложбени простор, данас познат као Старо сајмиште, мало ко је очекивао да ће већ у јесен исте године ту бити одржана прва изложба на простору од 17.000 квадратних метара у 26 павиљона различите намене. Јесењи сајам, свечано отворен 11. септембра 1937. године, био је прва званична манифестација Београдског сајма. У марту 1938. организован је и први Београдски сајам аутомобила, најстарија сајамска манифестација која се и данас одржава.
У годинама пре Другог светског рата, ређале су се изложбе и манифестације, домаће и међународне. Осим изложби, на сајму су организоване и културне манифестације, а сајам је постао место које су Београђани радо посећивали. Јесењи сајам 1938. окупио је 910 излагача, између осталих и компанију „Филипс”, која је на Сајму поставила интерну телевизију чији су програм посетиоци могли да прате на пријемницима у павиљонима.
Други светски рат прекинуо је активности Београдског сајма, а простор сајма претворен је у концентрациони логор у коме је извршен велики погром Јевреја.
Двадесет година након првог отварања, Београдски сајам отворен је по други пут, 23. августа 1957, када је отворен Сајам технике, у новоизграђеном простору на левој обали Саве, где се и данас налази. Те године Сајам технике посетило је више од милион људи, а наредне, 1958. године, на истој манифестацији, ТВ Београд је емитовала своју прву емисију из студија смештеног на Београдском сајму.
Београдски сајам један је од три светска сајма који се налази на обали реке, а његова Хала 1, кружног облика, са куполом распона 109 метара, саграђена од пренапрегнутог бетона, проглашена је за споменик културе.
