Опис
Свети Ћирило и Методије
Крсна слава (слава, крсно име) представља празник посвећен неком хришћанском светитељу кога породица узима за свог покровитеља и заштитника. Прослављање светог заштитника у Срба датира још из времена Светог Саве. Данас већина православних на територији Србије славу обележава као значајан празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови шире фамилије, духовни сродници, суседи и пријатељи. Као носиоци јединствене православне традиције, Срби доживљавају славу и као начин исказивања хришћанског и националног идентитета.
Уобичајено је да породица на дан славе одлази у цркву, где носилац славе – свечар, обично глава куће или наследник, пали славску свећу у присуству свештеника, који произноси молитве за здравље и благослов дома. Чита се молитва Оче наш, пева тропар светитељу и обавља сечење славског колача који обавезно има утиснут симбол IС ХС НI KA („Исус Христос побеђује”). Свештеник подиже колач изговарајући речи: „У славу и част Светог …”, крстообразно засеца колач и на месту сечења прелива вином. Затим се колач окреће и ломи на четири дела док свештеник честита свечару речима: „Христос посреди нас”, а свечар одговара: „Јест и биће!”
Важан део прослављања светог заштитника је славска трпеза – свечани ручак на коме се окупља читава породица, њени духовни и крвни сродници и пријатељи.
Слава је виталан елемент нематеријалног културног наслеђа српског народа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
У 9. веку, Ћирило и Методије, браћа из Солуна, у народу познати и као Света браћа, створили су глагољицу, прво писмо Словена. Ширећи хришћанство и писменост међу Словенима, браћа су помагала културни напредак словенских племена, због чега их историја памти и као „словенске апостоле”. Просветитељски рад Свете браће након њихове смрти наставили су њихови ученици. Православна црква Светoг Ћирилa и Методијa слави 24. маја, а Република Србија овај датум обележава као Дан словенске писмености и културе, који се обележава и у другим словенским земљама.
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.
