Опис

Систем концентрационих и логора смрти у Јасеновцу представљају најпотреснију парадигму српског страдања током Другог светског рата (1941-1945). Геноцидна по-литика Независне Државе Хрватске усмерена према српском, јеврејском и ромском народу у најтрагичнијем облику појавила се на најмасовнијем стратишту окупиране Краљевине Југославије. Током 1337 дана постојања логора смрти забележени су злочини који су људском уму и до данашњих дана остали недокучиви.

22. април 1945. године представља дан када су последњи јасе-новачки заточеници јуришали у слободу. У последњим данима функционисања јасеновачког логора оформила се група логораша под вођством Анте Бакотића која је, у тајности, у ноћи између 21. и 22. априла осмислила план пробоја. У недељу, 22. априла 1945. године, у 10 часова, на Бакотићев знак логораши су пробили врата и прозоре барака и изненадили логорске стражаре. Око шест стотина очајних људи јуришало је кроз брисани простор према југоистичној капији трпећи значајне губитке од стражара који су из митраљеских гнезда дејствовали по њима. У хаотичним околностима је Миле Ристић, један од логораша, успео да преотме митраљез и узврaти ватру тиме омогућујући заштиту учесницима пробоја.

Пробивши се кроз југоисточну капију, преживели су се упутили ка шумама где су проналазили уточиште и слободу.

Мотиви на марки, вињети и коверти: Свети новомученици јасеновачки, рад монахиње Марије, приказани уз сагласност епископа Пакрачког и Славонског г. Јована.

Стручна сарадња: Музеј жртава геноцида и Епархија пакрачко-славонска, Српске Православне Цркве.
Графичка реализација: Анамари Бањац, академски сликар