Опис

Досељавање Словака у Кисач (слов. Kysáč) започето је 1773, при чему се истиче улога грофа Андреја Хадика који је, вероватно због свог словачког порекла, желео да на своје Футошко властелинство насели већи број својих сународника. Први Словак који се доселио у Кисач је Михал Варџик (Michal Vardžík) (1736–1792). Стицајем околности, година доласка Словака у Кисач овековечена је на српском православном храму који је изграђен управо те године.

Издавање Патента о толеранцији 1781. подстакло је долазак новог таласа досељеника чиме су се стекли услови за оснивање школе и позивање првог учитеља и првог свештеника. Евангеличка црква у Кисачу носи најстарији словачки војвођански епиграфски натпис из 1802.

У временском периоду од 250 година Словаци у Кисачу успели су да опстану и очувају свој идентитет у мултинационалној средини захваљујући пре свега повољним друштвено-политичким околностима. Несметано оснивање и функционисање кључних установа, друштава и удружења националног карактера (у 18. и 19. веку основане су напр. школа, црква и „Читалачко друштво”, а у периоду између два светска рата „Друштво чехословачких жена“, „Соколство јединство”, фудбалски клуб „Татра”, „Занатско друштво”, Месни одбор Матице словачке у Југославији и др.) позитивно је утицало на ширење писмености, очување словачког матерњег језика и раст националне свести. Овде треба истаћи примеран суживот са осталим националностима у месту, пре свега српско-словачку сарадњу у свим месним институцијама и мимо њих.

Издавањем ове серије пригодних поштанских марака се указује на то да се склад међунационалних односа у Србији заснива на историјском памћењу и међусобном уважавању свих њених грађана.

Стручна сарадња: Савет Месне заједнице „Кисач”, доц. др Даниела Марчок Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар