Прво дигитално проширено издање пригодних поштанских марака Поште Србије садржи дигиталне материјале, презентоване на овој страници, које Пошта Србије у сарадњи са Музејом Југославије чини доступним онима који активирају QR код са табака издања пригодних поштанских марака „60 година од Прве конференције Покрета несврстаних – Београд 1961. године”.
На страници се тренутно налазе фотографије експоната са изложбе „Прометеји новог века” Музеја Југославије, а по затварању изложбе, експонати који буду добили највише гласова посетилаца, у за то посебно организованом гласању у изложбеном простору Музеја, биће дигитализовани, а дигиталне копије биће трајно доступне на овој страници.
Модел Таџ Махала
Bansal Marble Emporium, Johri Bazar, Агра, Индија, средина 20. века.
Поклон К. М. Муншија, гувернера државе Утар Прадеш, Јосипу Брозу Титу приликом посете Агри, 29. децембар 1954.
Алабастер, 48,5 × 48,5 × 48,5 цм
Инв. бр. 1-7-80
Могулско царство, које се на врхунцу моћи простирало на територији данашње Индије, Бангладеша, Пакистана и Авганистана, данас је углавном познато по маузолеју Таџ Махал. Он се налази у непосредној близини града Агре, прве могулске престонице, коју је Шах Џахан одредио за гробно место своје омиљене и прерано преминуле супруге Мумтаз Махал. Изградња њеног маузолеја почела је 1632, а завршена је 1653. године. Када је Џахан умро, сахрањен је поред супруге у маузолеју који је се убраја у архитектонска светска чуда. Овај бисер муслиманске архитектуре могулског периода је истовремено најпосећенији споменик у Индији и најпосећенији гроб на свету.
Бикови у борби
Поклон владе индијске државе Мадја Барат Јосипу Брозу Титу приликом посете Гвалиору, 27. децембар 1954.
Дрво, кожа, 36 × 66 × 23 цм
Инв. бр. 1-7-81
У тренутку када је проглашена независност 1947. године, Индија је била мозаик различитих административних територија. Међу њима се издвајало преко 550 принчевских држава, у којима су локални владари имали потпуну власт. Како би их придобили и инкорпорирали у новоуспостављену државу, власти Индије су их постављале за гувернере новосонованих управних јединица. Једна таква јединица била је и Мадја Барат у централној Индији, која је формирана од 25 мањих принчевских држава, док је за гувернера постављен Џивадирао Шиндија, Махараџа од Гвалиора.
Макета бране Бакра
Индија, средина 20. века.
Поклон Јосипу Брозу Титу приликом посете градилишту система брана и хидроелектрана Бакра-Нангал, 23. децембар 1954.
Дрво, пластика, метал, 30,5 × 36 × 18,5 цм
Инв. бр. 1-5-468
Бакра је гравитациона бетонска брана висине 226 метара, једна од највиших конструкција ове врсте на свету. Налази се на реци Сатлеџ у северној Индији и део је система брана и хидроелектрана који снабдева струјом и водом северне индијске државе, око 1/10 индијске територије. Изградња бране Бакра започела је 1948, убрзо по стицању независности, а читав систем је завршен 1963. године. Нехру је брану Бакра назвао „храмом препорођене Индије”.
Модел паравана
Индија, средина 20.века.
Поклон грађана Њу Делхија Јосипу Брозу Титу, Њу Делхи, 19.децембар 1954.
Слоновача, 43 × 53 цм
Инв. бр. 1-7-82
Модел паравана израђен од слоноваче уручен је Брозу када је проглашен за почасног грађанина Делхија. Свечаност је приређена у Црвеном утврђењу, једном од драгуља могулске архитектуре, које је уз Таџ Махал, изграђено по наређењу владара Шах Џахана. За модерну Индију овај локалитет има изразит симболички значај, будући да је Џавахарлал Нехру овде подигао заставу која је 15. августа 1947. године означила почетак индијске независности.
Стона лампа
Индија, средина 20. века.
Поклон владе индијске државе Утар Прадеш Јосипу Брозу Титу приликом посете Индији, Лакнау, 30. децембар 1954.
Слоновача, 30 × 12 × 12 цм
Инв. бр. 1-7-83
Слоновача се још од праисторије користила за израду најразноврснијих предмета за свакодневну употребу, као и за производњу декоративних и уметничких предмета. Одувек се сматрала веома луксузним и скупоценим материјалом за који се веровало да је једини непролазан материјал органског порекла. У Индији се употребљава афричка слоновача јер азијске кљове немају тако фину текстуру и величину као оне од афричког слона. Азијска слоновача је гушће бела, отворенија у текстури и мекша за рад. Временом пожути и није тако лака за полирање. Слоновача се у Индији омекшава умотавањем у влажне тканине да би се учинила лакшом за резбарење. Од средине 20. века током рада често се користи струг.
Макета школског авиона двоседа ХТ-2
Бангалор, Индија, средина 20. века.
Поклон колектива фабрике авиона Hindustan Aircraft Limited (данас Hindustan Aeronautics Limited) приликом посете фабрици, 22. јануар 1955.
Дрво, метал, 30 × 39 × 34 цм
Инв. бр. 1-5-374
Фабрика Hindustan Aircraft Limited основана је 1940. године као радионица за поправку авиона. У периоду након стицања независности израсла је у највећу фабрику авиона у Индији, а ХТ-2 био је први авион у целости произведен у овој фабрици. Бранко Ивануш, југословенски пилот који је био у Брозовој пратњи, испробао је ХТ-2 и упоредио га са Аеро-2 који се производио у југословенској фабрици „Икарус”. Искусни војни пилот Ивануша описао је ХТ-2 као „погодан за обуку, издржљив у акробатским вежбама и модерно опремљен”.
Макета локомотиве
Читаранџан, Индија, средина 20. века.
Поклон колектива фабрике локомотива у Читаранџану (Chittaranjan Locomotive Works) приликом посете фабрици, 3. јануар 1955.
Дрво, метал, стакло, 28,5 × 19 × 17,5 цм
Инв. бр. 1-5-462
Обилазак фабрике локомотива у Читаранџану била је последња тачка Брозове осамнаестодневне посете Индији. Основана је 1950. године и била је највећа индијска фабрика парних локомотива.
Лакшми
Индија, другаполовина 20. века.
Поклон Јованки Броз на изложби народне радиности у Њу Делхију, 1971.
Слоновача, 23 × 8 × 4,8 цм
Инв. бр. 1-7-84
Лакшми је богиња богатства и просперитета, циљ живота како материјалног тако и духовног.
Тесно је повезана са лотосом на коме стоји, цветом који расте из муља и цвета на површини воде и симболично представља рођење у материјалном свету, његово превазилажење и коначно остварење у духовном. Подносе јој се жртве у свакој трговини и свакој кући.
Парвати
Индија, друга половина 20. века.
Поклон Јосипу Брозу Титу на изложби народне радиности у Њу Делхију, 1971.
Слоновача, 28,5 × 10,5 × 7 цм
Инв. бр. 1-7-85
Парвати је један од аспекта велике богиње Деви, мајке свега, и једна од супруга бога Шиве. Ћерка Хималаја и мајка бога Ганеше.
Буда током дубоке медитације испод дрвета мудрости Боди
Њу Делхи, Индија, друга половина 20. века.
Поклон колектива Југословена у Њу Делхију Јосипу Брозу Титу и Јованки Броз приликом посете Индији, 1971.
Слоновача, 28 × 16,5 × 13,5 цм
Инв. бр. 1-7-86
Буда је био монах, мудрац, филозоф и верски вођа на чијем учењу је утемељен будизам, једна од пет највећих религија на свету. Верује се да је живео и деловао углавном на североистоку древне Индије у периоду између шестог и четвртог века пре нове ере. Будистичка уметност Индије развија се под јаким утицајем хеленизма, односно Рима и римских стилова, па се претпоставља да је у то време створен и Будин лик као резултат утицаја хеленистичке уметности (нарочито Аполоновог лика) на аутохтоне елементе.
Ганеша
Керала, Јужна Индија, прва половина 20. века.
Слоновача,13 × 28 × 11 цм
Инв. бр. 1-7-87
Ганешин велики испупчени стомак оличење је његове похотне, али и благодатне природе. Ганеша је изузетно популарно божанство које се призива при започињању нових подухвата. Сматра се покровитељем сваке врсте пословања, због чега предузетници приређују обреде у његову част.
Ганеша
Керала, Јужна Индија, прва половина 20. века.
Слоновача, 20,5 × 14 × 7,5 цм
Инв. бр. 1-7-88
Ганеша је бог мудрости са главом слона и телом дечака који јаше на мишјим леђима. Одговоран је за уклањање препрека које људима стоје на путу просветљења и доноси им успех.
Скулптуре Ганеше у овом положају налазиле су се на спољним зидовима храмова и биле су прво са чиме се посетиоци срећу пре уласка у храм.
Шива Натараџа („Господар игре”)
Поклон владе државе Мадрас Јосипу Брозу Титу приликом посете Индији, 1959.
Метал, 65 × 51 × 25 цм
Инв. бр. 1-3-833
У хиндуизму, као и у хришћанству, постоји идеја о тројству највиших. Тај тријумвират богова чине Брама, Вишну и Шива, врховна божанства која контролишу бесконачне циклусе времена и покрећу стварање и уништење. У тој концепцији је Шива, чији плес управља кретањем целог универзума, уништитељ, што се не сматра нужно лошим јер без уништења не може бити поновног стварања.
Посуде за дезерт
Танџор, Индија, око 1950.
Поклоњено Јосипу Брозу Титу приликом посете Индији, Мадрас, 1959.
Месинг, бакар, сребро
Пречник већих посуда 15,5 цм, висина 8,5 цм; пречник посуде са поклопцем 8 цм, висина 9,5 цм
Инв. бр. 1-7-90 (к. 1-3)
Посуде припадају типу свами израде декоративних предмета, који су карактеристични за јужни део Индије са центром у Танџору. На све три посуде приказана су божанства хиндуистичког пантеона. Посуда са поклопцем на којем је представа бога Ганеше на централном фризу има осам медаљона са наизменичним приказима богиње уметности и учења Сарасвати са лабудом и Венугопала Кришне који свира фрулу на весељу говедарица, док је на друге две посуде на централном фризу у једанаест медаљона приказан Кришна, аватар (земаљско обличје) бога Вишнуа.
Кутија и послужавник
Поклон Друштва индијско-југословенског пријатељства Јосипу Брозу Титу
Дрво
Димензија кутије: 9 × 28 × 19 цм; послужавника: 47 × 28 цм
Инв. бр. 1-7-89 (к. 1-2)
Кутија за цигаре
Поклон Клуба Југословена Јосипу Брозу Титу приликом посете Индији, Њу Делхи, 28. јануар 1974.
Метал, сребро, 18 × 12 × 5 цм
Инв. бр. 1-7-79
Постојало је десетак неформалних индо-југословенских друштава која су настала без иницијативе југословенске амбасаде, али је амбасада са њима одржавала редовне везе, снабдевала их пропагандним материјалима и организовала јавне културне приредбе. Преко амбасаде су редовно слали поклоне у име друштава поводом државних празника.
Кутија за накит
Поклон мешовитог брачног пара Наде и Веда Ахуја из Индије Јосипу Брозу Титу за 85. рођендан, 1977.
Дрво, 22 × 22 × 10 цм
Инв. бр. 1-3-834
У кутији је рођенданска честитка са ликом Гандија и текстом:
Драги наш друже Тито,
Поносни смо и срећни
што Вам можемо пожелети
срећан 85.-ти рођендан,
и упутити наше најлепше жеље
за Ваш дуг живот и добро здравље,
уз најсрдачније честитке
поводом 40. – годишњице доласка
на чело наше Партије.
Са много љубави и поштовања,
срдачно Вас поздравља
Индо-Југословенска породица
Нада и Вед Ахуја са децом:
Камалом, Ренатом и малим Нандијем
Кутија за чај
Дрво, 45,5 × 28,5 × 21 цм
Инв. бр. 1-7-91
Кутија у виду шкриње са кључићем са приказом слонова у централном фризу и флоралним мотивима садржи две књижице са рецептима за служење индијског чаја, који је вероватно био део комплета. Идентичну кутију можемо видети на „Индијској националној изложби“ одржаној на Београдском сајму 1965. године, када је вероватно и поклоњена Јосипу Брозу Титу.
Видиа Бушан
Летећи Бодисатва (копија фреске из Ађанте), 1959.
Поклон аутора Јосипу Брозу Титу
Уље на картону каширано на даску, 90 × 106 цм
Сигн д. д. V V. Bhushan 59 INDIA
Инв. бр. 1-2-136
Слика са представом Индре и апсара је копија фреске из пећине 17 из Ађанте, комплекса сачињеног од 29 пећинских храмова у којима је сачувана највећа галерија слика из античког периода и најлепших будистичких фресака у Индији.
Аутор је боравио у Југославији током 1954/55. године као стипендиста југословенске владе. У то време био је шеф Одсека за сликарство Државне уметничке школе у Хајдерабаду. Учио је фреско сликарство код Мила Милуновића у Државној мајсторској радионици.
Анимеш Нанди
Ја – Индија, 1962.
Поклон аутора Јосипу Брозу Титу, 1970.
Уље на платну, 88 × 182 цм
Сигн. д. л. N. Animesh 62
Инв. бр. 1-2-481
Аутор је дипломирао 1961. у Калкути и био у Југославији између 1965. и 1968. године као стипендиста Савезне комисије за културне везе са иностранством. Магистрирао је на Факултету ликовних уметности у Београду 1967. године. Два пута је излагао у Галерији УЛУС-а, чији је члан постао 1972. радећи као слободан уметник у Југославији у периоду 1969-1982.
Гулам Ђелани
Маја, Будина мајка, 1959.
Поклон аутора Јосипу Брозу Титу приликом посете Индији, Хајдерабад, 1959.
Рељеф у гипсу, 46 × 31 цм
Сигн. д. л. G. Jelani
Инв. бр. 1-2-737
У Југославију је дошао као шеф Одсека за вајарство Државне уметничке школе у Хајдерабаду и био је стипендиста југословенске владе током 1954/55. године у Државној мајсторској радионици Франа Кршинића у Загребу. Јеланијев рад је Кршинић оценио као безвредан и по његовом мишљењу не би могао бити пропуштен на пријемном испиту ни на прву годину било које академије ликовних уметности у Југославији.
Гангадар Балкришна Вад
Мајка коегзистенција
Поклон аутора Јосипу Брозу Титу као мали знак захвалности главном градитељу Београдске конференције несврстаних, 1962.
Темпера на картону, 33 × 70 цм
Сигн. д. д. Gangadhar Balkrishna Wad
Инв. бр. 1-2-176
Слика представља мајку Земљу која са једнаком љубављу храни и црно и бело дете, док апстрактни елементи око ње представљају разноликост многобројних нација и држава. Била је изложена на Вадовој самосталној изложби која је отворена 20. августа 1962. у Галерији Културног центра Београда. Вад је био стипендиста југословенске владе и петнаест месеци је боравио у Југославији проучавајући фреско сликарство у манастирима.
Петар Лубарда
Буђење Африке, 1956-1959.
Поклон Народног одбора општине Иванград Јосипу Брозу Титу, 1959.
Уље на платну, 114 × 146 цм
Сигн. г. д. Лубарда
На полеђини, горе: „Буђење Африке”, почета 1956 – 1959 завршена слика
Инв. бр. 1-2-632
Слика је била изложена на изложби Петра Лубарде у Културном центру Београда, којом је отворен нови излагачки простор у згради Дома штампе уочи одржавања Прве конференције несврстаних 1961. године. Био је то „репрезентативни” културни догађај уз оснивачку конференцију, што јасно говори о Лубардиној улози у културној политици тог времена.
Петар Лубарда
Прометеј, 1967.
Поклон радних колектива Црне Горе Јосипу Брозу Титу за 75. рођендан, 1967.
Уље на платну, 70,5 × 202 цм
Сигн. г. д. Лубарда 1967.
Инв. бр. 1-2-633
Петар Лубарда је током 1963. године боравио у Индији на позив Комисије за културне везе са иностранством и био је међу првим европским уметницима који су излагали у Индији. Посета Индији је за Лубарду била катарзична и утицала је на његову уметност која се под утицајем открића овог другог света још једном променила кроз враћање примитивном, основном, материји: води и ватри.
Лик Прометеја је један од најснажнијих ликова грчке митологије, јер он представља оличење храбрости, поноса и пркоса, велике човекољубивости и тежње за слободом. Његов лик је, још и данас, симбол борбе за напредак и срећу човечанства.
Петар Лубарда
Бик и облак (Индија), 1963.
Кућа легата, Београд
Нитро-лак на лесониту, 205,5 × 161,5 цм
Сигн. г. д. Лубарда; доле лево: „Бик и облак“;
На полеђини, горе лево: Лубарда 1963 Вера; горе десно: „Бик и облак“ величина 162 × 208; доле десно: врста рада техника лак
Инв. бр. КЛ ПЛ 9
Након вишемесечног боравка у Индији 1963. године, под утицајем новог света и другачије културе, Лубардина уметност доживљава последњу промену. Индија доноси ново надахнуће у којем један далек и непознат свет враћа уметника исконској изворности, миту, бајци и једној новој представи вечности. Под утицајем такве митологије уметник ствара необичан свет крилатих животиња и звери чије је право значење понекад тешко објаснити. Теме којима се окреће погодне су за класичну лубардијанску особину непрестаног ишчезавања и поновног враћања на предмет. Уметник у свом раду почиње да користи синтетичка везива и нитро-лакове, боја је сјајна, оштра, индустријска, цури, а простор слике најчешће бива редукован на једну плошну раван.
Петар Лубарда
Човек и звери, 1964.
Кућа легата, Београд
Уље на платну, 200 × 400 цм
Сигн. г. л. ЛУБАРДА
Инв. бр. КЛ ПЛ 23
Монументално платно Човек и звери, по причи супруге Вере, метафорички је приказ града Београда. Троглавој звери се храбро супротставља фигура ратника на коњу са мачем и штитом, креирана широким наносима кармин црвене и црне боје којом уметник укида јасну линију на чије место долази контура и простор слике. Прича о овој слици је прича о Петру Лубарди и Београду за који уметник каже: „Београд није био само град – био је човек, топао, братски, гостољубив…“ Слика носи у себи и универзално значење о константној човековој борби да, како и сам уметник сматра, надвлада мрак и тежи да га расветли.
