Уметничка игра у Србији

200,00 RSD

Карнет

Година издања: 2019

На залихама


Шифра производа: 801517 Категорије: , , ,

Опис

Мага Магазиновић (1882–1968), једна је од најобразованијих жена у Србији с почетка 20. века. Била је пионирка на пољу уметничке игре, али и на пољу борбе за равноправност жена. Дипломирала је на Филозофском факултету као први женски кандидат на својој групи. Уписала је и Правни факултет како би отворила врата женским студентима у, до тада искључиво мушки, домен студирања права. Била је и први женски службеник у Народној библиотеци, где је 1905. радила као практиканткиња и прва новинарка која је објављивала за „Политику“ (1905/1906). Уметничка, играчка и позоришна знања стицала је код најистакнутијих позоришних имена свога времена у Немачкој: Макса Рајнхарта, Емила Жак-Далкроза, Рудолфа Лабана, Исидоре Данкан. Прва је образована играчица која је отворила школу модерне игре (1910) у време када у Србији још није постојао ни класичан балет. Године 1936. основала је Студентску фолклорну групу; допринела је ширењу знања о игри, новом схватању женског тела и постепеном смањивању дистанце према женама у различитим доменима професионалног стварања. Једна је од зачетница кореодраме на нашем простору. Ауторка је прве стручне литературе и текстова о игри у Србији. Умрла је 8. фебруара 1968.

Смиљана Мандукић (1907–1992), зачетница је модерне игре у Србији и региону. Играчко знање стицала је у Бечу, где је и остварила прве успехе на сцени као соло плесачица. Ученица је славних бечких уметница: Гертруде Боденвизер и Грете Визентал.

Између два светска рата наступа у Београду, где 1931. отвара школу за модерну игру. Водила је часове и преко таласа Радио Београда од 1931. до 1940. Једна је од стваратељки кореодраме као специфичног позоришног жанра на нашем простору. Оснивачица је и прве професионалне групе за модерну игру којом је афирмисала алтернативни играчки правац.

На Музичкој академији у Београду предавала је Ритмику и сценске кретње од 1941. до 1946, а била је и професорка на предмету Сценске кретње на Високој филмској школи од 1947. до 1950. Учествовала је у оснивању Градске балетске школе у Београду у којој је од 1949. до 1963. била главна наставница. Бавила се кореографским и образовним радом у КУД „Абрашевић” и у професионалној играчкој трупи „Београдски савремени балет Смиљане Мандукић”, коју је основала седамдесетих година прошлог века. Умрла је 12. маја 1992. године. Удружење балетских уметника Србије 2012. године установило је награду која носи име ове пионирке модерне игре у Србији.

Јованка Бјегојевић (1931–2015), примабалерина Народног позоришта у Београду која је остварила светску славу. Одиграла је велики број запамћених улога и важила је за изузетну уметницу која је у својим интерпретацијама доносила јединство духовног, емотивног и телесног израза. У Француској је постигла велики успех као чланица трупе славног Жана Бабилеа, у Националном балету Аустралије наступала је као примабалерина у улогама великих балета као што су „Лабудово језеро“, „Силфида“, „Жизела“, „Зачарана лепотица“. Енрико Јосиф је за њу компоновао чувени домаћи балет „Птицо не склапај своја крила”. На Факултету драмских уметности у Београду увела је и водила предмет Сценске игре на Одсеку за глуму, који будуће глумце учи основама класичне игре и култури покрета. Поред тога што је била примабалерина и наступала у класичном репертоару, дала је изузетан допринос и савременој уметничкој игри. Кроз педагошки рад допринела је развоју плесне заједнице у Србији. Допринела је оснивању Удружења балетских уметника Србије (1962). Била је директорка Балета Народног позоришта у Београду. Добитница је Седмојулске награде (1962) и Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије (1998). Умрла је 30. августа 2015. године.

Душанка Сифниос (1933–2016), примабалерина Народног позоришта у Београду, светска играчка звезда, солисткиња у познатој трупи Мориса Бежара – Балет XX века. Након Балетске школе у Београду, коју је завршила у класи чувене руске балерине Нине Кирсанове, улази у Балет Народног позоришта у Београду, у којем је још као ученица играла солистичке партитуре у „Лабудовом језеру“. Као примабалерина београдског Балета, која је изузетне улоге остварила у „Орфеју“, „Силфидама“, „Ромеу и Јулији“, „Жизели“, „Копелији“, остаје непревазиђена по фантастичном извођењу улоге Девојке у „Чудесном мандарину“, на музику Беле Бартока и у кореографији Димитрија Парлића. Играла је код светски прослављених кореографа Леонида Мјасина и Милорада Мишковића у Италији и Француској, али ће заувек остати упамћена по игри у трупи Мориса Бежара: Балет XX века. Чувени Бежар је, инспирисан њоме, креирао легендарни историјски балет „Болеро“, на музику Мориса Равела. Душанка Сифниос снимила је и филмску верзију „Болера“, а за баварску телевизију и „Фантастичан дућан“, „На лепом плавом Дунаву“ и др. Добитница је Награде за животно дело Удружења балетских уметника Србије 1998. године. Умрла је 14. октобра 2016. године.

Стручна сарадња: др Вера Обрадовић, ред. проф. и др Свенка Савић, проф. емеритус; Музеј града Београда и Удружење балетских уметника Србије.

Уметничка обрада: Надежда Скочајић, дипломирани графичар.

Повезани производи …