Опис
Тврђава Голубац
Средњовековна тврђава Голубац налази се на десној обали Дунава, на стратешки изузетно важном месту − стеновитом гребену са кога се могао контролисати водени пут кроз Ђердапску клисуру. У писаним изворима први пут се помиње 1335. године, када је била у угарским рукама. Као погранично утврђење Голубац је имао веома бурну историју и био је у поседу Срба, Угара и Турака.
Тврђaву чине три одвојене целине, настајале у дужем временском периоду и у више грађевинских фаза. Најстарија је мање средњовековно утврђење на врху стеновитог гребена, са високим кулама правоугаоне основе. У једној од њих налази се капела прилагођена православном богослужењу, због чега се претпоставља да је утврђење подигнуто у време српске власти. Крајем XIV, или почетком XV века тврђава се спустила и на приобални простор. Ту је, смештена на најбезбеднијем месту уз саму стену, изграђена палата из чије се сале пружао поглед на Дунав. Ради обезбеђења ширег простора, у следећој фази тврђава је проширена на запад додатним бедемима и кулама, испред којих је прокопан ров. Тако је добијен спољашњи одбрамбени систем. Као и старији делови утврђења, нове куле и бедеми су били изграђени за борбу хладним оружјем. У последњој значаној градитељској фази, крајем XV века након што су Голубац запосели Турци, куле спољног утврђења су обзидане. То им је дало нову заобљену, или полигоналну форму. Ова ојачања су изведена да би се повећала отпорност кула на ватрено оружје. Тада је подигнута и ниска полигонална кула, истурена ка Дунаву, у којој су на две етаже били смештени топови, те је тако тврђава прилагођена новом начину ратовања.
Западно од утврђења налазило се насеље у коме се, судећи по ликовним изворима, налазила црква. У време турске власти, у предграђу су подигнути џамија и хамам.
Стручна сарадња: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд;
Tуристичка oрганизација Голубац
Графичка обрада издања: Анамари Бањац, академски сликар
