Опис
100 година Спортског друштва „РАДНИЧКИ”
Спортско друштво „Раднички” основано је 20. априла 1920. године као Београдски раднички спорт клуб – БРСК. До Другог светског рата и током рата имао је важну револуционарну улогу. У његовим редовима су била и четворица од легендарних Седам секретара СКОЈ-а, страдалих у време Обзнане, а још тројица пре тога. Из његових редова потекло је десет бораца Шпанског грађанског рата и 18 народних хероја. У антифашистичкој борби током Другог светског рата, страдало је 117 чланова „Радничког”.
Матица спортског друштва је био фудбалски клуб, ком су се прво придружиле хазенашице (претеча женског рукомета), па рвачи, боксери, шахисти и важна културно-просветна секција. Већина чланова спортског друштва рат проводи у партизанима и илегалном покрету.
Након рата, „Раднички” је прво спортско друштво које обнавља рад, непосредно по ослобођењу Београда, у новембру 1944. Уз предратне клубове долазе и кошаркаши, планинари, рукометаши, одбојкаши, рагбисти, куглаши, џудисти, касније и каратисти, гимнастичарке, атлетичари, стрелци, кик-боксери. У свим тим спортовима, „Раднички” има великих успеха. Његови поједини клубови освојили су 40 екипних титула првака државе. Највеће успехе остварује женска рукометна екипа која по три пута осваја Куп европских шампионки и Куп победника купова Европе. Спортисти „Радничког” освојили су 14 олимпијских медаља, 32 на светским и 42 на европским првенствима. „Раднички” је био и остао расадник из кога су потекли најуспешнији тренери и спортски радници, али и школа живота кроз коју су, негујући дух „Романтичара са Црвеног крста”, многи уз спорт завршавали факултете, докторирали и постајали универзитетски професори.
Спортско друштво „Раднички” је 1975. одликовано Орденом заслуга за народ са сребрним зрацима, 1979. године Орденом братства и јединства са сребрним венцем, Oрденом Немање 2000. године, а 15.02.2020. одликовано је Сретењским орденом првог степена.
75 година Југословенског СПОРТСКОГ ДРУШТВА „ПАРТИЗАН“
Југословенско спортско друштво „Партизан” основали су победници над фашизмом – партизани, по угледу на сродне спортске узоре у другим земљама. На првом послератном свеармијском првенству, лета 1945. године, рођена је идеја да се, под окриљем Армије, најпре формира фудбалски клуб. Недуго затим, 4. октобра исте године, при данашњем Дому Војске у Београду основан је „Партизан”, као Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије.
У оквиру Друштва формиране су фудбалска, кошаркашка, атлетска, одбојкашка и шаховска секција које су, временом, придруживањем нових спортских грана прерастале у клубове, којих Партизанова породица данас броји 24.
Остало је забележено да су први наступ имали фудбалери, 6. октобра 1945. године, на утакмици против селекције Земуна, у којој је „Партизан” победио 4:2.
Године 1953. „Партизан” престаје да буде организационо везан за Армију и постаје цивилно спортско удружење. Резултати Партизанових спортиста непрестано надмашују и најсмелије снове његових оснивача. Бројне титуле клупских првака Европе, олимпијске медаље, светска и европска одличја, наслови екипних и појединачних првака државе и освајача купова, чине у свету ЈСД „Партизан” једним од најуспешнијих спортских друштава.
Победничком енергијом и емоцијама усмереним ка достизању највиших спортских циљева, генерације Партизановаца 75 година проносе славу оснивачких црвено–плавих, данашњих црно–белих боја, као и Југославије и Србије, на понос свих који његово име у срцу носе и воле.
75 година Спортског друштва „ЦРВЕНА ЗВЕЗДА”
Спортско друштво „Црвена звезда” основано је 4. марта 1945. године и од тадашњих осам секција (фудбал, кошарка, атлетика, одбојка, пливање, веслање, стони тенис, шах) данас се развило у изузетну спортску породицу од 36 клубова (фудбалски, кошаркашки, одбојкашки, ватерполо, џудо, рукометни, атлетски, тениски, веслачки, женски кошар-кашки, стрељачки, мачевалачки, стонотениски, хокејашки, пливачки, шаховски, женски ватерполо, боксерски, Црвена звезда Гинис, кик бокс, карате, бициклистички, куглашки, ауто и картинг, бриџ, теквондо, рагби лига, београдски рагби, клуб дизача тегова, боди билдинг, женски рукометни, клуб малог фудбала, скијашки, женски фудбалски, рвачки и голф). Спортско друштво „Црвена звезда” у правом смислу те речи данас представља један од најпознатијих спортских брендова, цењено и препознатљиво име у свету спорта. Од свог оснивања „Црвену звезду” је пратио култ велике спортске породице са харизмом и успешним резултатима. Спортисти и клубови СД „Црвена звезда” су у претходних 75 година представљали прави пример добре и складне организације са највећим бројем навијача у овом делу Европе.
Клубови СД „Црвена звезда” су, од оснивања до јануара 2020. године, освојили 714 трофеја. Били су 482 пута шампиони државе, 200 пута победници Националног купа, освојили су 8 титула шампиона Европе, 12 титула шампиона у Европским такмичењима, 3 титуле шампиона света и 9 титула Националног Супер купа.
Успеси са којима се поносимо су титуле првака Света и Европе у фудбалу 1991. године, титула шампиона Европе кошаркашица 1979. године, пехар Купа победника купова кошаркаша 1974. године, титула шампиона Европе ватерполиста 2013. године, титула шампиона Европе атлетичара 1989. године, као и небројени успеси и медаље наших Јасне Шекарић, Немање Мајдова, Ненада Стекића, Зорана Манојловића, Драгана Јовановића, Диане Дабетић…
Стручна сарадња: СД „Раднички”, ЈСД „Партизан” и СД „Црвена звезда”.
Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар.
