Наука

97,00 рсд

Пригодна поштанска марка

Година издања: 2019

На залихама


Шифра производа: 861653 Категорије: , , ,

Опис

150 година од рођења Светолика Стевановићa
Минералог–кристалограф Светолик П. Стевановић (Мајдан на Руднику, 5. 3. 1869 – Београд, 10. 5. 1953) припадник је прве генерације српских геолога. У родном месту завршио је основну школу, а гимназију је похађао у Горњем Милановцу, Чачку и Крагујевцу, где је и матурирао 1889. Четири године касније дипломирао је на Природно–математичком одсеку Филозофског факултета Велике школе. По завршетку студија радио је као професор–приправник на Великој школи. Пет семестара је провео у Минхену ради усавршавања у области минералогије и кристалографије, а ту је 1902. одбранио и докторску дисертацију. По повратку у Србију предавао је немачки у Јагодини, а затим и у Првој београдској гимназији. Учествовао је у ратовима за ослобођење Србије од 1912–1918, напредовао је до чина потпуковника, а током Првог светског рата био је директор Српске гимназије у Болијеу код Нице (Француска). После 1922, као хонорарни наставник, предавао је минералогију са геологијом на Пољопривредном факултету као и на Вишој педагошкој школи. Пензионисан је 1924. године као помоћник министра просвете. Светолик Стевановић је први увео кристалографске методе за проучавање минерала у Србији. Иако је скоро читав радни век провео изван матичне струке, ипак се није одвајао од науке. Успешно се бавио кристалографијом многих наших минерала и проучавањем минералних вода. Објавио је 36 радова из области минералогије и кристалографије, који су одлично прихваћени у свету. Детаљно је геолошки проучио Нишку и Врњачку бању а резултате је објавио у две монографије.

Мотив на марки: портрет Светолика Стевановића са минералом аурипигментом.

Стручна сарадња: др Тивадар Гаудењи, Српско геолошко друштво – Секција за историју геологије.

150 година од рођења Јеленка Михаиловића
Природњак Јеленко М. Михаиловић (Врбица код Књажевца, 11. 1. 1869 – Београд, 30. 10. 1956) сматра се једним од утемељивача сеизмологије у Србији. Оснивач Сеизмолошког завода у Београду и велики популаризатор науке, Михаиловић је од 1893. до 1906. био ђак на Великој школи и најближи сарадник Милана Недељковића, оснивача Астрономске опсерваторије у којој је, од 1901. године био извршилац макросеизмичких а од 1904. године микросеизмичких послова. Од 1906. године са Светоликом Радовановићем обнавља и организује сеизмолошку службу при Геолошком заводу Велике школе, коју су геолози 1901. препустили опсерваторији. Његовом заслугом Геолошки завод добија сеизмолошку станицу у Ташмајданском парку, која 1910. прераста у Сеизмолошки завод, чији је Михаиловић био управник од 1919. до своје смрти 1956.

Након студија усавршавао се на универзитетима у Стразбуру, Паризу и Берлину. Радио је на формирању сеизмолошке службе Краљевине СХС, а као представник Србије имао је сва права службеног делегата у Интернационалној сеизмолошкој комисији. Био је члан Сеизмолошког друштва Италије, Немачког геофизичког друштва и члан Шпанског астрономског друштва.

Од 1906. до 1939. држао је предавања на курсу сеизмологије на Филозофском факултету у Београду. Хонорарно је, од 1923. до 1941. предавао метеорологију и климатологију на београдском Пољопривредном факултету. Ректор Више педагошке школе постао је 1932. Објавио је 195 научних публикација од којих је и неколико уџбеника, углавном из физике. Као научник прве радове објављивао је из регионалне геологије и палеонтологије, касније се највише посветио астрономији, климатологији, математици, физици и сеизмологији. За педагошки и образовни рад одликован је орденом Светог Саве 3. и 4. степена, за заслуге у ратовима 1912–1918 Албанском споменицом и сребрним орденом, а за научни рад дипломом Српског геолошког друштва.

Мотив на марки: портрет Јеленка Михаиловића са Маинка сеизмографом у позадини.

Стручна сарадња: др Тивадар Гаудењи, Српско геолошко друштво – Секција за историју геологије и Бранко Драгичевић, заменик директора Републичког сеизмолошког завода.

Уметничка обрада марака: Надежда Скочајић, академски графичар.

 

Повезани производи …