Опис
Ђурђевдан
Крсна слава (слава, крсно име) представља празник посвећен неком хришћанском светитељу кога породица узима за свог покровитеља и заштитника. Прослављање светог заштитника у Срба датира још из времена Светог Саве. Данас већина православних на територији Србије славу обележава као значајан празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови шире фамилије, духовни сродници, суседи и пријатељи. Као носиоци јединствене православне традиције, Срби доживљавају славу и као начин исказивања хришћанског и националног идентитета.
Уобичајено је да породица на дан славе одлази у цркву, где носилац славе – свечар, обично глава куће или наследник, пали славску свећу у присуству свештеника, који произноси молитве за здравље и благослов дома. Чита се молитва Оче наш, пева тропар светитељу и обавља сечење славског колача који обавезно има утиснут симбол IС ХС НI KA („Исус Христос побеђује“). Свештеник подиже колач изговарајући речи: „У славу и част Светог …“, крстообразно засеца колач и на месту сечења прелива вином. Затим се колач окреће и ломи на четири дела док свештеник честита свечару речима: „Христос посреди нас“, а свечар одговара: „Јест и биће!“ Сечење колача се може обавити и у породичном дому, када постоји могућност да свештеник дође у кућу да пресече славски колач. Важан део прослављања светог заштитника је славска трпеза – свечани ручак на коме се окупља читава породица, њени духовни и крвни сродници и пријатељи.
Слава је виталан елемент нематеријалног културног наслеђа српског народа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Ђурђевдан тј. Свети великомученик Георгије, празнује се 6. маја. Геогије је рођен у Малој Азији, у Кападокији. Живео је у 3. веку и био је војник римске војске у гарди цара Диоклецијана. У доба прогона хришћана изјавио је пред царем да је и сам хришћанин, због чега је осуђен на тешко мучење и смрт усековањем главе. До 7. века приказиван је искључиво као војник, у стојећем ставу или како седи, док се касније Свети Георгије слика на коњу, како копљем убија аждају, која симболизује зло. Прослављају га хришћани (православни и католици), али и муслимани, на територији целе Србије, због чега је 2015. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.
Мотив: на марки – Свети Ђорђе убија аждаjу; на коверту – Свети Ђорђе.
Стручна сарадња: Музеј Српске православне цркве, Етнографски музеј у Београду.
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.
