Опис
Крсна слава (слава, крсно име) представља православни обред посвећен одабраном хришћанском светитељу коме се породица моли као свом покровитељу, заштитнику и даваоцу благостања. Слава је јединствен и виталан елемент нематеријалног културног наслеђа српског народа и Српске православне цркве, због чега је 2014. године уписана на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
25. марта по старом / 07. априла по новом календару, на дан празника Благовести прославља се успомена на јављање Арханђела Гаврила Дјеви Марији радосне вести о томе да ће се родити Сина Божијег. Ово се догодило у Назарету, у кући праведног Јосифа.
Свети апостол Лука у свом Јеванђељу (глава I, стихови 26-38) о овом догађају пише:
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, Благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!
А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав?
И рече јој анђео: Не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога!
И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус.
Он ће бити велики и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида, оца његова;
И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству Његовом неће бити краја.
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији.
(…) А Марија рече: Ево слушкиње Господње – нека ми буде по ријечи твојој!
И анђео отиде од ње.
Празник Благовести спада у ред Богородичиних празникâ. Увек се слави у време Великог поста. Реч је о тзв. „покретном” празнику, што значи да осим 25. марта/07. априла може пасти и у неки други дан од четвртка треће седмице до среде Светле седмице Великог поста.
Најранија сведочанства о прослављању Благовести налазимо у VII веку, али су сачуване беседе из IV века, па се претпоставља да се празник свечано обележавао и раније.
Тропар Благовести, глас IV:
Данас је почетак нашег спасења и објава вечне Тајне: Син Божији постаје Син Дјеве, а Гаврило јавља радосну благодатну вест. Због тога, заједно с њим, кличемо Богородици: Радуј се, Благодатна, Господ је с Тобом!
Мотив на марки: Благовести (икона, 44,2 × 27,5 × 3,2 cm, рад Зографа Лонгина, око 1570. темпера на дасци, позлата, ризница манастира Високи Дечани).
Мотив на коверту: икона Благовести из манастира Високи Дечани; кандило, шаралица и славски колач, Етнографски музеј у Београду.
Стручна сарадња: др Миљана Матић, кустос Музеја Српске православне цркве Београду.
Графичка обрада издања: Анамари Бањац, академски сликар.
