Градови Србије

140,00 рсд

Пригодна поштанска марка

Година издања: 2019

На залихама


Шифра производа: 861534 Категорије: , , ,

Опис

Зрењанин
Зрењанин је највећи град српског дела Баната и његов је политички, привредни, културни и спортски центар. По површини територије која му административно припада (1326 км2), највећи је град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији. У граду и 22 насељена места живи око 140 хиљада становника и више од 20 нација. Развија се с традицијом дугом готово седам векова, јер се као насеље под именом Бечкерек по први пут у историјским списима помиње још 1326. године.

Долазећи у Зрењанин данас долазите у град мултикултуралности, међунационалне толеранције, долазите у град културе, уметности, спорта, у град мостова, град младих и град снажног привредног замаха. Зрењанин се може препознати по хоровима светског реномеа, Народном музеју или Историјском архиву, али и по спортским именима Дејана Бодироге, Снежане Перић, браће Грбић, Ивана Ленђера, Иване Шпановић или Маје Огњеновић. Може се препознати и по врхунским представама луткарског позоришта, сазивима ликовне колоније акварела, културним догађањима и традиционалној туристичко-привредној манифестацији „Дани пива”, која се последње недеље августа одржава преко 30 година.

На раскршћу значајних копнених и водених путева, удаљен 50 километара од Новог Сада, 75 од Београда и 50 од границе са Европском унијом (Румунија), Зрењанин је данас отворен град, спреман за прихватање нових идеја, начина пословног размишљања или развоја нових технологија. Зрењанин је и град традиционалног гостопримства и могућности за пријатан одмор у свом окружењу.

Мотив на марки и максимум карти: Градска кућа, некадашња Жупанијска палата, подигнута између 1817–1820. на темељима Бечкеречке твђаве.

Мотив на вињети: Мали мост са зградом Суда. Мали мост најстарији је мост у граду, подигнут је 1904, а његово окружење чини најинтересантнију архитектонску целину старог градског језгра.

Мотив на ФДЦ: Зграда Суда, споменик културе од великог значаја, подигнута у периоду од 1906–1908. године, према пројекту архитекте Шандора Ајгнера.

Стручна сарадња: Сања Петровић, помоћник директора ТО града Зрењанина Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар.

Панчево
Град Панчево налази се у јужном Банату омеђен Дунавом и Тамишом. Захваљујући свом положају, од прастарих времена је привлачио људе да се овде настане, али и разне освајаче, те су се тако од средњег века овде смењивале српска, угарска, турска и аустријска власт. Богато културно и индустријско наслеђе, мултикултурални дух града, близина престонице, чине Панчево скоро идеалним градом за живот.

Панчево је од давнина познато као трговачки и занатски град, из кога су паробродом у Европу стизали најквалитетнија свила, житарице, со, надалеко чувено Вајфертово пиво и разни занатски производи. Близина Делиблатске пешчаре и њених валовитих обода, као и старо градско језгро, одувек су привлачили филмске екипе, па је Панчево било домаћин великим звездама југословенске и светске кинематографије, који су у граду на Тамишу снимили више од сто филмова. Познати уметници, научници, истраживачи који су живели и стварали у Панчеву били су Михајло Пупин, Јован Јовановић Змај, Ђорђе Вајферт, Исидора Секулић, др Владимир Алексић, Душан Бошковић, прота Васа Живковић, Урош Предић, Стеван Алексић, Илија Коларац, Јован Павловић, браћа Каменко и Павле Јовановић, др Миховил Томандл, др Светислав Касапиновић, Милан Ћурчин, Милош Црњански, Мирослав Антић и многи други.

Парк „Народна башта“, манастир Војловица, храм Преображења Господњег, храм Успења Пресвете Богородице, Евангеличка црква, жупа Светог Карла Боромејског, Светионик на ушћу Тамиша у Дунав, Црвени магацин, неки су од симбола Панчева.

Мотив на марки: градско језгро, улица Војводе Радомира Путника Мотив на вињети и ФДЦ: Храм Успења Пресвете Богородице, међу Панчевцима познатији као Црква са два торња, сазидана 1811. године. Два торња цркве су симболизовала српски народ у две царевине, турској и аустријској.

Мотив на максимум карти: Светионици на ушћу Тамиша у Дунав, саграђени 1909. године. Данас представљају једини пар светионика на целом току Дунава.

Стручна сарадња: доц. др Живана Крејић и Удружење грађана „Посети Панчево“ Уметничка обрада: Анамари Бањац, академски сликар.

 

Повезани производи …