Опис
Предео изузетних одлика „Културни предео Тршић – Троноша”
Простире се на територији од 1802,57 ha. Природне вредности подручја чине очувани комплекси аутохтоних сладуново–церових и других шума док је, од укупно 145 врста биљака и животиња, 83 заштићено, а 62 припадају категорији строго заштићених.
Приобални појас водотокова је станиште водоземаца и гмизаваца са 11 заштићених врста. Од фауне птица издваја се присуство средњег детлића (Dendrocopos medius), русог сврачка (Lanius collurio) и виноградарске стрнадице (Emberiza hortulana), као врста од међународног значаја. У фауни сисара забележено је 52 врсте, а фауна слепих мишева представљена је са 18 строго заштићених врста. На основу студије заштите Завода за заштиту природе Србије за подручје „Културни предео Тршић – Троноша”, Влада Републике Србије донела је 2019. Уредбу о проглашењу Предела изузетних одлика „Културни предео Тршић – Троноша”, како би се очувала непокретна културна добра, природне вредности, специфична конфигурација терена и регионална различитост карактера предела, а због јединственог споја природних и створених вредности.
Драган Цвијић, просторни планер, Завод за заштиту природе Србије
Предео изузетних одлика „Варденик – Стрешер”
Налази се у југоисточној Србији, у оквиру подручја Власине и Крајишта, највећим делом обухвата планину Варденик са највишим врхом Велики Стрешер (1876 m). Рељеф планине Варденик настао је у дугом временском раздобљу под утицајем сложених геолошких и геоморфолошких процеса. Флору подручја одликује велика биолошка разноврсност са укупно 414 биљних врста. Овај мали простор настањује 12,3% укупне флоре Србије, при чему 10% чине ендемични таксони. Подручје карактерише присуство 54 дрвенасте и жбунасте врсте од којих је осам у статусу „заштићена врста”: мечја леска (Corylus colurna), бреза (Betula pendula), клека (Juniperus communis), дивља ружа (Rosa canina), ситнолисна липа (Tilia cordata), бели глог (Crataegus monogyna), дрен (Cornus mas) и клокочика (Staphylea pinnata). Ихтиофауна подручја је задржала висок ниво аутохтоности, а значајно је и присуство поточне пастрмке. Овај предео је међународно значајно подручје за биљке (IPA), међународно значајно подручје за птице (IBA) и одабрано подручје за дневне лептире (PBA).
мр Данко Јовић, биолог и Ана Петковић, инж. шумарства, Завод за заштиту природе Србије.
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић.
