Дан марке

27,00 рсд

Пригодна поштанска марка

Година издања: 2020

На залихама


Шифра производа: 801587 Категорије: , , ,

Опис

Први поштански жиг у Србији
Први корак у циљу успостављања поштанске службе је био указ Кнеза Милоша 1835, којим је Јаков Јакшић постао надзиратељ свих пошта у Србији, са задатком да организује и уреди поште, као и да њима управља. Рад поште је био у оквиру Попечитељства унутрашњих дела. Практично успостављање јавног поштанског саобраћаја настало је без одговарајућег законског правног акта, коришћењем постојеће мензуланско-гласничке мреже.

Редован јавни поштански саобраћај у Србији је званично почео отварањем прве поште у Београду, 25. маја 1840. (по јулијанском календару). Управо је тога дана на писму први пут употребљен жиг у функцији поштанског саобраћаја у Србији – раван жиг Београд у правоугаоном оквиру, црне боје, тзв „уоквирени Београд”. Овај жиг је коришћен само овог дана, да би већ 29. маја 1840. био у употреби други жиг, без правоугаоног оквира.

Попечитељство унутрашњих дела је истог дана писмом обавестило руски, аустријски и француски конзулат да је у Београду „пошта устројена”. Сличну вест су објавиле и „Новине сербске” 1. јуна 1840. Наведено је да је отпрема писама ка унутрашњости предвиђена два пута недељно: средом и суботом. Посебно је наглашено да ће пошта примати сва писма, како званична тако и приватна. Пошта је била смештена у здању на Калемегдану, у коме се налазила правитељствујућа мензулана – простор преко пута данашње Библиотеке града Београда, где се налази зграда Факултета ликовних уметности.

Убрзо су отворене и поште у Крагујевцу, Ваљеву, Лозници, Шапцу, Пожаревцу… С обзиром на то да је жиг „уоквирени Београд” први жиг који је употребљен у поштанском систему Кнежевине Србије, као и на околност да је био у употреби само 25. маја 1840, његов значај превазилази оквире српске филателије.

Стручна сарадња: мр Владимир Милић, дипл. инж. ел.

Уметничка обрада издања: Марија Влаховић, академски графичар.

 

Повезани производи …