250 година од рођења Лудвига ван Бетовена

74,00 RSD

Пригодна поштанска марка

Година издања: 2020

На залихама


Шифра производа: 801608 Категорије: , , ,

Опис

Лудвиг ван Бетовен (Бон, 1770 – Беч, 1827), немачки композитор, један од највећих композитора свих времена. Из завидне музичке заоставштине коју чине, између осталих дела, девет симфонија, 16 квартета за жичане инструменте, 32 клавирске сонате, једна опера, две мисе, пет клавирских и један виолински концерт, издвајају се V симфонија, VI симфонија, IX симфонија, Миса Солемнис, клавирска дела као на пример, комад За Елизу, затим Патетична соната и Месечева соната, Апасионата или последња.

Рођен је у Бону у Немачкој, од оца Јохана, који је радио као музичар на двору у Бону, и мајке Магдалене Кеверик. Захваљујући оцу, Бетовен је и сам врло рано почео да се бави музиком – најпре као извођач на клавиру. Брзо је стекао репутацију клавирског виртуоза и мајстора импровизације. Његов уметнички израз био је врло експресиван, плаховит и емотиван – готово савршен, али је због несреће – постепеног губитка слуха који је почео када је Бетовен имао 26 година, морао да оконча пијанистичку каријеру. Иако је Прву симфонију компоновао пре 1800. године, у то време још увек наступајући као пијаниста, 1802. је глувоћа узела маха до те мере да се Бетовен све више изоловао, избегавајући људе; са пријатељима је чак комуницирао преко свешчица које су, након његове смрти, штампане и продаване.

Као и други композитори његовог времена, и Бетовен је стварао под утицајем тадашње популарне и фолк музике, па се мотиви плесних ритмова из Рајнске области, али и елементи из италијанске, француске, чак и келтске народне музике, могу пронаћи у његовим делима. Иако се као композитор „наслањао” на традицију Хајдна (који га је једно време чак и подучавао) и Моцарта, његова уметност стреми ка новим, романтичарским идеалима Гетеа и Шилера тежећи да, као и њихове књиге, оствари баланс између форме и осећања.

У сопственом свету тишине Бетовен је креирао највећа ремек дела: Мису Солемнис, Хамерклавир сонату, последње Гудачке квартете, а 1824. године завршио је IX симфонију на којој је радио од 1817, а која је у правом смислу те речи круна Бетовеновог музичког опуса. Чувена Девета премијерно је изведена у Бечу, 7. маја 1824. године, а Бетовен је, иако потпуно глув, лично дириговао првим извођењем, потпуно несвестан аплауза, до тренутка док га солисти нису окренули према публици. Умро је у Бечу, 1827. године.

Уметничка обрада издања: мр Бобан Савић, академски сликар.

Повезани производи …