140 год. дипломатских односа Реп. Србије и Реп. Турске

74,00 рсд

Пригодна поштанска марка

Година издања: 2019

На залихама


Шифра производа: 801532 Категорије: , , ,

Опис

Године 1879. Кнежевина Србија и Отоманско царство званично су успоставили дипломатске односе. Први представник независне Србије у Истанбулу био је дипломата и политичар Филип Христић (1819 – 1905). Успоставом бољих односа, Отоманско царство је за посланика у Београд послало Хусеина Хусну Сермед Ефендија 8. маја 1879. Србија је потом отворила генералне конзулате на југу у Солуну и Скопљу и конзулате у Битољу, Приштини и Серу. Отоманско царство је отворило конзулате у Београду, Ужицу, Крагујевцу, Нишу, Врању и Крушевцу.

Због сталних конфликата на Балкану, Краљевина Србија, у савезништву са Бугарском, Грчком и Црном Гором, ушла је 1912. у Први балкански рат, завршен конференцијом у Лондону 1913. и напуштањем Балкана од стране Отоманског царства. После Првог светског рата, због Грчко-турског рата и непотписаних међународних уговора, одложено је обнављање дипломатских односа на највишем нивоу.

Република Турска именовала је Тахира Луфтија (Токаја) за турског конзула у амбасади Пољске у Београду од 4. децембра 1924. до 24. маја 1925. године, а затим је Јусуф Хикмет Бајур постављен за делегата у Београду 24. јуна 1925. године. Споразумом о пријатељству између Турске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца именовала је Тихомира Поповића за амбасадора у АНкари 21. јула 1926. године.  Другим речима, дипломатски односи између Краљевине Југославије и Републике Турске константно су напредовали. Балкански пакт је основан 1934. године, заједно са Румунијом и Грчком, а иницирали су га краљ Александар и Мустафа Кемал Ататурк. Унапређење политичких односа допринело је томе да се дипломатска представништва 1939. истовремено подигну на ранг амбасада. Први амбасадор Југославије у Турској био је Илија Шуменковић, а турски амбасадор у Београду Тефик Камил Коперлер.

Последњих 80 година дипломатски односи две земље и поред ратова нису престајали. После Другог светског рата, у време када је Југославија била изолована од стране социјалистичких земаља, дошло је до стварања новог Балканског пакта 1952-1954. заједно са Грчком и Турском. У новом веку односи су поново у узлазној путањи и постају све бољи и успешнији како на политичком, тако и на привредном, економском и културном плану.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Турске у Београду; мр Драгош Петровић, историчар, Архив Југославије, Београд; Татијана Карановић, кустос, Музеј Понишавља Пирот.

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

 

Повезани производи …