Опис
Природњачки музеј је основан 19. децембра 1895. године. Спада у ред најстаријих институција науке и културе у Србији и прва је специјализована установа чије су три основне и неодвојиве делатности научно проучавање, заштита и презентација националне природне баштине.
У највећим и најзначајнијим биолошким и геолошким збиркама у земљи налази се више од два милиона вредних примерака и пуно уникатних ХОЛОТИПОВА – еталона по којима су први пут описане новооткривене врсте. Збирке Природњачког музеја садрже предмете у распону од 4,5 милијарде година старости, од метеорита из времена настанка Сунчевог система, стотине милиона година старе фосиле, па до примерака Панчићеве оморике и српске рамонде. Једини је музеј ове врсте у Србији.
Ртањска метвица (Nepeta rtanjensis)
На основу примерака које је 1974. године пронашла Бојана Милојевић, ову врсту је као нову за науку одредио Никола Диклић, кустос Природњачког музеја. Откриће је изузетно, биљка је реликтног карактера и ендемит, расте само на планини Ртањ. Први примерци на основу којих је описана чувају се у Природњачком музеју.
Изумрла криворога антилопа (Hypsodontus serbicus)
Током истраживања 1969. године у Пребрези, стручњаци Природњачког музеја су пронашли фосилизовану лобању до тада непознате врсте изумрле антилопе. Налаз је изузетно значајан, ова нова врста је први пут пронађена на територији Србије. Примерци на основу на којих је описана чувају се у Природњачком музеју.
Минерал јарандолит
Минерал је пронашао геолог Добрица Стојановић у околини Баљевца на Ибру и описао 1992. Део узорака је поклонио Природњачком музеју. Предложио је назив србијанит, што није прихваћено. Руски тим који је истраживао на истом подручју је за новооткривени минерал предложио име јарандолит које је званично усвојено 2004. Припада групи ретких минерала бора.
Последњи медвед с Јастрепца (Ursus arctos)
Одстрелио га је 1885. краљ Милан II Обреновић. Таксидермијски препарат је израдио бечки царски препаратор Едуард Ходек. Стајао је у холу Старог двора династије Обреновић и био неми сведок Мајског преврата. Сачуван је захваљујући краљици Наталији и излаган у Музеју шумарства и лова. Данас се чува у Природњачком музеју. Културно је добро од изузетног значаја.
Стручна сарадња: др Борис Иванчевић, др Милан Пауновић, др Марјан Никетић, Сања Алабурић, Александар Луковић, Природњачки музеј у Београду
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
